Inoxgrad


blagodari...

Vraćajući se proteklih vikenda sa glasovitog Biokova nismo mogli nezamijetit poduhvat poznatog hvarskog vinara. Na obroncima Basta ukrotia je po brda nebili ga ukrasija po špagu sađenim redovima loze.

Čoviku u tim trenutcima sigurno prođe kroz glavu neki srednjovječni težak koji s ljubavlju obilazi svaku lozu i obrezuje je.

Takav fini rad naših predaka mora da je ostavija i u nama traga…

Tako smo se mi u nedilju zaputili prema obećavajućim Amižićima. Naptrili smo se slično našim starima i krenili u savladavanje još neukroćenog puta.

Zaustavljamo se podno stine zvane “Klobuk” koja oduševljava izgledom. Buduće kretanje i pokrete koje prepoznajemo po njoj oduševljava nas još više.

U duetima se upuštamo u traženje linija, a potom s ljubavlju i nešto prašine u očima pažljivo postavljamo svaki spit.

Slažemo linije jednu do druge i uređujemo naš mladi inoxgrad koji će nam u bližoj budućnosti donit puno prvoklasnog nektara!

Krajem dana,umorna tila, ali radosne duše spuštamo se u pizzeriu-u Antonio wanna be Babilo 2. Ozljede i umor na radu ne kontamo jer stara mosoraška kaže:” Umor prolazi, zadovoljstvo ostaje” – a mi nadodajemo: Inox traje!

u grupu se grupiramo
ja bi je ode...jel bereš
ground up...

 

buši pa puši...
još samo 33 metara do sidra...
kontra piz- sila na silu
jednog se stiglo i popet...nakon šta je Steve Withall odradia odličan posal...

to be continued…

2 comments

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s